IVANA MILENKOVIĆ ZA LA VIE EN ROSE: Iskreno o poslu, modi i tajni svoje lepote

„Na ženi ništa bolje ne može da stoji od samopouzdanja. To je najbolji komad koji može da obuče.“

Ivana Milenković voditeljka i urednica Radio Televizije Srbije (RTS), inače i diplomirani arhitekta se upravo na taj način i može okarakterisati. Dama puna samopouzdanja, koja svakodnevno ulepšava jutra ljudima širom Srbije – osim što pleni svojim izgledom, ona unutar sebe ima pravo bogatstvo – kulturu, elokventnost i obrazovanje. Uz to, veliki je zaljubljenik u modu, a za 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄 otkriva koliko je posao kojim se bavi zahtevan i na koji način brine o sebi.

  • Posao svakog voditelja je veoma odgovoran, a koliko je zahtevan zavisi od tipa i dužine  emisije koju radi, da li se emisija snima ili je reč o živom programu, da li učestvuje u pripremi ili ne, faktora je mnogo i posao svakog voditelja nije isti. Do sada sam radila različite televizijske formate. Najpre sam osmišljavala priloge o arhitekturi za emisiju „Sve boje života“, posle sam radila kao urednik i voditelj emisije Obrazovno-naučnog programa „Kontekst 21“. Tada sam u dogovoru sa odgovornim urednikom planirala koncept cele emisije, išla na teren, snimala priloge, pisala najave i razgovore sa gostima, a kada sve to završim odlazila u studio na snimanje, a posle u montažu da spakujem čitavu emisiju. Upredo sa „Kontekstom 21“ počela sam da vodim „Kulturni dnevnik“, koji je u voditeljskom smislu najlakši format za mene jer traje samo 15 minuta i ne ide uživo. Moj posao je bio da  pročitam najave koje su spremili urednici i vodim kratak razgovor s gostom. Ubrzo je usledio „Studio znanja“, izuzetno zahtevna emisija, jer je trebalo da osmislim temu, pitanja, napišem košuljicu, pozovem oko desetak gostiju (često i više, studio je bio prepun), ponekad napišem i uvodni skeč igranog karaktera u kom sam često učestvovala uz ostale kolege. Čitava emisija je imala mnogo različitih sadržaja, gostiju, preigravanja, eksperimenata u studiju, često i igru, muziku, ples, kviz i sve je to trebalo spakovati u 55 minuta. Olakšavajuća okolnost je što nije išla uživo, ali se radila jedan na jedan, što znači da smo se trudili da sve snimimo u realnom vremenu i da nemamo mnogo posla u montaži. To je bilo značajno iskustvo i odlična priprema za Jutarnji program, ipak najzahtevniji format koji sam do sada radila. Reč je o emisiji živog programa, koja traje čitavih 5 sati više puta nedeljno, podrazumeva neizvesnost, rano ustajanje, punu koncentraciju, sposobnost snalaženja u nepredviđenima situacijama, jer tu nema ponavljanja. Takođe je neophodna dobra priprema, poznavanje različitih oblasti, od nauke, umetnosti, preko politike, do sporta i zabave, konstatno praćenje aktuelnih dešavanja, jer ako se nešto važno dogodi u zemlji ili svetu, košuljica se u tom trenutku menja i prilagođava trenutnoj situaciji. To se i desilo pre neki dan kada je počela vojna operacija Rusije u Ukrajini. Dan pred emisiju traju pripreme, upoznavanje sa temama, aktuelnim dešavanjima. Trudim se da što ranije legnem, mada to ne znači da ću uspeti brzo da zaspim. Ustajem oko 4:30, a već oko 5:45 sam u studiju, prelistavam novine, ulazim u košuljicu, zajedno sa kolegama se pripremam za početak emisije u 6:05. Kada se „Jutarnji program“ završi odem do redakcije da sa urednicima prokomentarišem kako je protekla emisija. Posle toga obično produžim na ručak, pa slede ili pripreme za sutra, ako radnim 2 dana zaredom ili pokušam da odspavam malo da bih popodne bila funkcionalna i mogla da iskoristim veče. 
Foto: Privatna arhiva

Nažalost, kako Ivana ističe, sve je više mana biti poznato TV lice, budući da živimo u svetu kada je svakome dostupan internet i kada ljudi mogu to iskoristiti da ni ne poznajući određenu ličnost, komentarišu na pogrešan način.

  • Ako čovek nije koristoljubiv prednosti je ustvari veoma malo, a mana svakako ima sve više, posebno u današnje vreme, kada ljudi sebi daju za pravo da govore i pišu o nekome koga vide na ekranu sve što im padne na pamet, različite komentare na društvenim mrežama, portalima, forumima, da se bave tuđim životom o kojem skoro da nemaju nikakve validne informacije, a da ga pritom uopšte ne poznaju. Ipak, ono što je važno nisu ni prednosti, ni mane, već da volite svoj posao.

Prelepo lice javnog medijskog servisa Srbije je i pravi umetnik. Svira klavir i reklo bi se da je njena ljubav takođe muzika kojoj je naklonjena, te u slobodno vreme praktikuje da pored šetnje i vremena za porodicu ima vremena i za ovu aktivnost.

  • Uglavnom se trudim da se najpre lepo naspavam jer rano ustajanje nekoliko puta nedeljno nije nimalo lako. Slobodno vreme provodim sa prijateljima, dečkom, porodicom, volim da odem u bioskop, pozorište. S obzirom na to da mnogo vremena provodim u zatvorenom prostoru (u studiju, na poslu), kada je lepo vreme obavezno izađem na svež vazduh, u šetnju, oko Ade ili po Košutnjaku. Volim da odradim i trening na otvorenom, da odem na plivanje, na čamac čim počne proleće, a kad je dovoljno toplo, lepo je i skijanje na vodi. Tu je takođe vožnja rolera, bicikla, čitanje, sviranje klavira… i još mnogo toga. 
Foto: Privatna arhiva

Posao kojim se bavi zahteva da svakodnevno vodi računa o svom izgledu. U intervjuu nam je otkrila kako teče njena skincare rutina i koje proizvode koristi.

  • Najčešće korstim Biodermine proizvode i proizvode iz palete Dr Grandela. Posle umivanja, ujutru nanosim Biodermin Hydrabio serum koji može da posluži i kao odlična podloga za šmiku.  Ako idem napolje, a ne u studio, bez obzira na to da li je leto ili zima, obavezno nanosim i kremu korejskog proizvođača COSRX na bazi aloje i prirodnih sastojaka sa zaštitnim faktorom 50. Jednom nedeljno radim piling lica – Effect peeling, iz Dr Grandelove kolekcije. Reč je o kombinaciji mehaničkog i hemijskog pilinga koji se radi kod kuće, a tu su povremeno i ampule Dr Grandela; Retinol, Beauty sleep, itd.  

Svakoga zanima kako se hrani jedna poznata ličnost i da li vodi računa o svojoj ishrani zbog svakodnevnog pojavljivanja na TV ekranu. Pored zdrave hrane koju Ivana jede, ipak se potkrade i nešto nezdravo „u brzini“

  • Zdrava ishrana podrazumeva raznovrsnnost i izbegavanje veštačkih proizvoda, mada ponekad nisam imuna na njih, a ima i situacija kada žurim ili prosto nemam drugog izbora (recimo u pauzi Jutarnjeg programa dok traje Jutarnji dnevnik, potkrade se neki sendvič iz pekare, pokoji mafin i slično). Trudim se da jedem uglavnom ono što se zove „cela hrana“, izbegavam sve što je industrijski pakovano u različite kesice, sa aditivima, konzervansima. Volim voće, povrće, meso, ribu, žitarice, crnu čokoladu sa što većim procentom kakaoa. Uglavnom biram kuvanu, domaću hranu. Srećom, imam metabolizam sportiste, tako da za dijetama nemam potrebe, barem ne još uvek.

Ivana je zaljubljenik u modu i dopada nam se njen kritički stav prema modi danjašnjice. Mnogo toga bi promenila, ali je istakla ono što joj posebno smeta.

  • Promenila bih mnogo toga, posebno kada je reč o brzoj modi, koja nema nijedu pozitivnu stranu, a negativnih je previše. Ogromna proizvodnja nekvalitetnih komada odeće i prepuni rafovi po tržnim centrima svakako deluju primamljivo, ali kada priđem i dodirnem tu garderobu, jednostavno se naježim jer su materijali nekvalitetni i neprirodni. Onda se zapitam: ko bi to trpeo na svojoj koži? Međutim, ljudi kupuju, nose, a onda posle vrlo kratkog vremena (jer se nakon dva – tri pranja pohaba i izbledi) bace i – eto nama još otpada. Takva garderba je najpre bila veoma jeftina i na taj način mamila potrošače, a sada i mnogi brendovi koji su imali izgrađen stil i standard proizvodnje, po visokim cemana prodaju isto tako lošu robu. Dešava se da uđem u tržni centar i jednostavno nemam šta da kupim ili je izbor veoma sužen. Takođe, i dizajn je prilično upitan. Sve je manje jednostavnih, klasičnih, ženstvenih komada garderobe, a nažalost sve češće nalećem na odevne predmete za koje ne znam čemu služe i gde bi uopšte mogli da se nose, a o materijalima da ne govorim.

Obavezni komad u tvom garderoberu je…

  • Ima ih više svakako, ali to su najčešće jednostavne stvari koje mogu lako da se kombinuju i nose u različitim prilikama. Tu su bela košulja, mala crna haljina (odnosno više njih), farmerke, belo odelo, crno odelo, rolke, bež i crne salonke, a tu je i kravata, da se nađe, za svaki slučaj. I još mnogo toga. ☺

„Biram odevni predmet, ne dizajnera“

  • Dizajn se vremenom prilično promenio. Mnoge strane modne kuće nisu ostale verne svojim korenima, pa su im danas modeli neprepoznatljivi u odnosu na ono od čega su počeli. Kada je reč o domaćim dizajnerima, ne bih nikoga posebno izdvajala, mada ima mnogo mladih i talentovanih. Preferiram klasiku, modele koji prate liniju ženskog tela, eleganciju. Biram odevni predmet, a ne dizajnera.

Najčešće bira kežual stil, jer je veći deo svog vremena u studiju i obučena formalno. Kada su u pitanju oba stila, zna tačno šta nosi i kombinuje.

  • Uglavnom biram kežual stil, jer sam u studiju i na raznim snimanjima najčešće u štiklama, haljinama, suknjama, pa sam malo umorna od toga. Najčešće su to farmerke, rolka ili džemper, čizme ili patike. Ponekad uz farmerke kombinujem i sako. U formalnijim prilikama, volim da nosim odela i salonke, kombinezone i mini haljine. Sviđa mi se jednostavna garderoba, uglavnom jednobojna, a leti volim mornarski stil i najčešće svetle, pastelne tonove. 

Kada je reč o šminki, Ivana se vodi onom čuvenom rečenicom – „Manje je više“

  • Volim šminku, ali se trudim se da što više vremena provodim bez nje. Ako sam kod kuće, idem u šetnju, na trening ili na plažu obavezeno je izbegavam. Osim što na taj način odmaram lice, verujem da jednostavno postoje mesta na kojima je ona neprimerena. Kada je reč o poslu, situacija je potpuno drugačija. Međutim, bez obzira na to što rad pod reflektorima  podrazumeva tešku studijsku šminku, ne treba preterivati. Čuveni arhitekta, Mis van der Roe, osim po građevinama koje je projektovao ostao je upamćen po rečenici: „Manje je više.“ Mene to inspiriše kada je reč o različitim vidovima umetnosti pa i o šminkanju. Važno mi je da pre nanošenja pudera na lice stavim kremu koja dobro hidrira kožu, uglavnom biram lak tečni puder koji nije preterano suv (pa čak i BB kremu). Trudim se da ga nanosim u što tanjem sloju, kao i puder u prahu, samo onoliko koliko je neophodno da se koža matira. Za posao se ujutru šminkam sama kod kuće jer mi to uštedi vreme, pa mogu da odspavam pola sata duže, što u ranim jutarnjim časovima mnogo znači. Osim pudera, tu je malo rumenila, obavezno maskara, senka, tanak sloj ajlajnera i ruž. Uglavnom biram neutralne i nežne nijanse, jer je reč o „Jutarnjem programu“, a smatram da u takvom tipu emisije voditeljka treba da ima blažu šminku bez jarkih i upadljivih boja. Moram da priznam da sam se za dve godine prilično izveštila i da mi je za sve to potrebno maksimalno 15 minuta. Jednostavno, manje šminke znači i više sna za mene.
Foto: Privatna arhiva

I za kraj intervjua, Ivana Milenković odabrala je Chanel. Poštujući Dior, obrazložila je zašto kada bi se ova dva velika imena stavila jedno pored drugog, ipak bira „Kraljicu Pariza“.

  • Izbor nije lak, ali ako već treba da biram neka to bude Koko Šanel. Kristijan Dior je maestralno kreirao formu i oblikovao figuru žene tretirajući je kao cvet, kao princezu, ali Koko Šanel je dama koja je unela revoluciju u svet mode, sa neverovatnom hrabrošću izraza i ideja. Njeni modeli definitivno su bili ispred vremena u kom je živela, odraz mudrosti, snage, smelosti, slobode i beskrajne kreativnosti. Uostalom, dame imaju prednost. Posebno one koje ruše granice.

Odgovori

Your email address will not be published.

Prethodni članak

DEO I – MODA SA MUŠKOG GLEDIŠTA: Ovako je doživljavaju mladići u dvadesetim

Sledeći članak

L’EMOTION INTACTE Upoznajte Tanju Nikolić Čičanović – kreatorku čija modna priča „putuje“ od Pariza do Beograda

Poslednje od Intervju