ISTANČAN OSEĆAJ ZA LEPOTU: Aleksandra Kolarski na poseban način organizuje kasting za nova lica u Srbiji

Nije lako napraviti korak ka svetu, ali je još zahtevnije dovesti taj svet tamo odakle se otišlo. To je uradila Aleksandra Kolarski, žena kojoj je put bio trasiran i koja se uspešno bavi svojim poslom. Ona je nakon mnogo godina rada u Milanu, odlučila da duh Italije prenese na Srbiju.

Pre samog intervjua koji smo uradili sa Aleksandrom, želimo da pročitate šta ona ukratko kaže o sebi:

  • Rođena sam u Pančevu, 1973. godine. Otputovala sam kao mlada u Milano prateći svoje snove. Nisam ni sanjala da ću se baviti manekenstvom, ali zahvalna sam životu što mi je pružio priliku da osetim taj divan poziv. Kroz karijeru mi se ostvario životni san da proputujem svet. Punih 15 godina sam profesionalno radila kao model širom sveta, da bih posle toga počela da radim kao SKOUT (pronalazeći nova lica za razne modne agencije, a onda i da se bavim organizacijom događaja i revija. Danas sam majka jednog dečaka, supruga, tetka, ćerka, drugarica … A umem ponekad da budem i svoja.

Foto: Privatna arhiva

L Šta te je nateralo da nakon 15 godina ponovo dođeš u Srbiju, s obzirom da je Milano prestonica mode?

– To je upravo jedna od tema o kojoj pričam na radionicama. Život je lep ali je i čudan. Kada pomisliš da je to to i da si dostigao neki uspeh i vrhunac, sve polako počinje da se menja. Nikada nisam razmišljala o tome da se vratim u Srbiju pošto je meni život bio lepo organizovan u Milanu, ali postoje događaji na koje ti ne možeš da utičes i koje ti želeo ili ne, promene ti tok života u jednom danu, Tako se i meni životni tok promenio, i zbog nekih privatnih razloga, vratila sam se za Srbiju. Meni je jako bilo teško da se prilagodim Srbiji kada sam došla iz Italije. Kroz 15 godina iskustva radeći u modnoj industriji naučila sam sve što danas prenosim i znam, ali kad sam se vratila u našu zemlju osetila sam se kao da ništa ne znam. Kod nas je bilo sve drugacije . Nikada nisam kritikovala Srbiju i srpsko tržiste, posto smatram da je svaka zemlja priča za sebe, ali sa svojim iskustvom morala sam da primetim razliku između Srbije i Italije što se tiče manekenstva. Milano je prestonica mode i kao poput Pariza i Njujorka on diktira ovaj svet. Srbija je specifična, jer smo mi Balkan i više težimo ka istoku i kod nas nije čista moda kao u Evropi.

Foto: Privatna arhiva

Aleksandra je u Milano otputovala 1996. godine, ne znajući ništa o modi, kastinzima, agencijama. Jedino što je znala jeste da želi da putuje. Bila je svena svoje visine i lepote koja je itekako potrebna za ovaj svet i imala je hrabro srce za koje nije postojalo nemoguće.

L Po čemu se razlikuje Srbija od Italije i ostatka Evrope?

– Moram priznati da se Srbija dosta razlikuje, po mentalitetu i po stilu. Više težimo istoku, ali mislim da me je upravo to nateralo da se vratim i ovde započnem posao kojim sam se u Milanu bavila. Ranijih godina, kod nas je vladala ta prenaglašena moda, a nju sam videla takođe i u Bejrutu. Jaka šminka, rumenilo, žene su volele veštački trend. Razlika između Srbije i Evrope se dosta vidi. Kada manekenka dođe u Milano, već mora da bude profesionalac. Mora znati kada ustaje, kada ide na snimanja, za šta je plaćena. Ovde, sve može, a nije se do skoro manekenka ni plaćala. Tamo šta god radio dobićeš novac. I naglašavam, poštujem svaku „svoju devojku“ i zato sam izabrala da radim posao skoutera.

L Kako se rodila ideja za radionice sa starijim i mlađim devojčicama?

– Godinama su me zvale prijateljice, majke, tetke, drugari i pitali me da posavetujem njihovu decu i da im objasnim kakav je ovo svet. I shavtila sam da dajem mnogo energije a da se to dete jednostavno okrene i pomisli, „ma nije ovo za mene“. U povratku kući shavtila sam da me to već godinama iscrpljuje, a da se generacije menjaju i jednostavno sam pomislila zašto ne bih napravila radionicu pa da jednostavno ko je zaintresovan čuje nešto više o manekenstvu. Za vreme kovida, moja draga prijateljica Marina Lazarević poslovni konsultatnt, koja je godinama bila uz mene i prepoznala dar u meni, te me naterala da stavim sve na papir i uspela je da izvuče najbitnije stavke modelinga. Nije bilo lako vratiti se u prošlost i staviti svoju karijeru i život na parče papira. Ali uz njene savete, konsultacije i našim zajedničkim radom, došle smo do sjajne formule koja je uspela da zainteresuje devojčice da se prijve i prođu neko novo iskustvo postavljajući pitanja u vezi manekenstva na koje nisu mogle da dobiju do sada odgovore. Strovile smo PDF format koji se zove „15 zlatnih saveta u manekenstvu“ i obradile 15 važnih tema o kojima razgovaramo na radionicama.

Podsetimo, na radionicama je dozvoljeno svima da dođu nebitno da li si visok, nizak, puniji, mršaviji, svi mogu da prisustvuju toj edukaciji I da cuju kakav je svet mode i modelinga.

Njene radionice nisu uobičajene. Da devojke sa kojima je radila nisu pitale često „A šta nakon radionica?“ Boot Camp koji je osmislila, možda ne bi ni nastao. Naime, Aleksandra je svoje iskustvo želela da im prenese, da mlade devojke ovde osete šta zapravo znači manekenstvo, ali se priča proširila i stvorena je magija…

Radionice se organizuju svake godine, a na Aleksandrinom instagram profilu (KLIKOM OVDE) možete pronaći sve potrebne informacije. Boot Camp je održan 13. juna ove godine, a devojke su bile i više nego zadovoljne…

L Kako je nastao Boot Camp pored radionica i da li se rodila ideja za još nešto i posle toga?

– Nisam planirala ništa sem radionica, jer sam želela da svoje iskustvo samo pretočim drugim devojkama i da od mene dobiju sve potrebne informacije ako se odluče za ovaj poziv. Međutim, kako su me zapitkivale stalno šta se dešava posle ovih radionica, i sama sam došla na ideju da organizujem Boot Camp, imajući već prethodno iskustvo, kada je moj prijatelj Marko Lovrić i vlasnik modne agencije Relatum models dobio licence od EML iz Pariza za Hrvatsko tržiste i organizovao Boot camp tamo, gde sam ja imala sreće da budem u timu i delu organizacije. Jako mi se dopalo, ali taj posao zahteva mnogo – od finansija do vremena. Odlučila sam se da to uradimo i u Beogradu. Devojkama sam pripremila svu edukaciju koja obuhvata manekenstvo. Imale su predavanja od 10 ujurtu do 6 posle podne – edukaciju sa lajf koučom Jelenom Tomić, zdravu ishranu sa Nevenom Veselinović, fitnes instrukcije sa Nedom Andrić, deo radionice sa našom poznatom dizajnerkom Jovanom Petković , učenje kako se pozira i slika sa fotografkinjom Sunčicom Žurković, kako se šminkati za kastinge objasnila im je Snežana Karović i kako negovati kosu moja draga prijateljica Maja Stanišić. Moj deo obuke je bila koreografija i učenje hodanja na pisti. Sve smo obuhvatili, ali su se pitali i šta nakon Boot Camp-a. Pozvala sam svoje prijatelje iz Milana – Bali Lawal bivšu manekenku koja je dugi niz godina bila Armanijeva muza , a danas je uspešan preduzetnik i vodi svoju firmu i projekat A CODED WORLD , koja pomaže mladim dizajnerima da ostvare svoje snove, Marka Lovrića (koji je bio godinama model, a sada je kasting direktor u Parizu I vlasnik modne agenicije Relatum models u Zagrebu i Milanu, koji ima svoje top modele za Guči, Pradu i ostale prefinjene brendove).

Foto: Privatna arhiva

– Oni su bili ljudi koji su devojkama preneli šta dalje trebaju da rade. Priznajem, malo su se uplašile, jer su shvatile šta ih čeka u inostranstvu, ali sam srećna jer su dobiIe prave informacije i savete od profesionalaca. Posle Boot Camp-a i kastinga devojke su dobijale ponude za saradnju van Srbije. Organizovali smo vrhunsku modnu reviju naših dizajnera Lepe Couture, Jovane Petković i Milice Opačić koje su nam izasle u susret i dozvolile našim novim manekenkama da nose njihove prestižne modele na reviji. Devojke su imale šansu da pokažu svoj talenat i šta su sve naučile na Boot camp-u. Bile su sjajne i pune energije tako da su na neki način zagarantovale svoj dalji put ka manekenstvu. Najviše želim da se zahvalim svom timu: Mariji Petrović, Radetu Zoriću, Jeleni Tomić i Ani Kostić, koji su verovali u mene i uložili svu pozitivnu energiju da ovaj projekat uspe.

Foto: Privatna arhiva

Za kraj, Aleksandra nam je rekla da ovaj posao doživljava kao poziv i da su vrata njene radionice otvorena uvek za svaku devojku koja poželi sebe da vidi u ovom poslu. „Da od njih pet, jedna postane vrhunska manekenka, ja ću znati da sam nešto postigla. To je moj cilj“ – podvukla je Aleksandra Kolarski.

Odgovori

Your email address will not be published.

Prethodni članak

Milano u srcu Beograda: Ako imate stila i prošetate Knezom, Žaklina će vas sigurno primetiti

Sledeći članak

PUT NIJE BIO LAK, ALI JE BIO VREDAN: Dunja Jovanić stvorila je brend BÉBÉ, a sa njim i neobjašnjivu magiju

Poslednje od Intervju