“Umetnost briše prašinu svakodnevnog života sa duše.” – Pablo Pikaso.
Nadovezali bismo se na Pikasove reči i rekli da je ona oduvek bila osnovno sredstvo ljudskog izražavanja, odraz unutrašnjosti, emocija, ideja, i snova.
Na ovaj način započinjemo priču o našoj današnjoj sagovornici Sonji Mitrović iz Novog Sada koja svojim umećem stvara ilustracije koje se po estetici razlikuju od onih kakve danas srećemo. Takođe, radnja svakog kreiranog dela je drugačija i nosi posebnu čar sa sobom, a Sonja, primetili smo često bira poznate gradove i predele, kako bi dočarala jedno vreme i ljude u istom. Pored svog umetničkog stvaralaštva i obrazovanja, moramo istaći da je Sonja mlada majka dvoje dece koja uz podršku svog supruga sve postiže.
U nastavku se nalazi intervju sa damom koja služi kao divan primer mladima. Govorila nam je o svojim počecima, u čemu najviše pronalazi inspiraciju, ali je takođe i za 2025. godinu poželela svima nama samo jednu, ali veliku želju.
*Napomenuli bismo i da je Sonja samo za potrebe naše saradnje kreirala jedinstvenu ilustraciju koja je naslovna fotografija ovog članka, na čemu smo joj kao redakcija zahvalni.
1. Predstavite nam ukratko sebe i svoj umetnički opus.
– Završila sam Arhitekturu i urbanizam na FTN-u, u Novom Sadu. Nakon toga sam dobila stipendiju Univerziteta Politecnico di Milano i dve godine sam živela u Italiji, gde sam uporedo sa studiranjem, stažirala u projektantskim biroima. Mislim da je taj period života u Italiji, najviše oblikovao estetiku koju danas vidite u mojim ilustracijama. Njihova posvećenost proporcijama, detaljima, lepoti generalno je neverovatna. I ja se jako trudim da u crtežima sve teži ka tom savršenom skladu.
2. Kako se rodila želja, pored arhitekture, za digitalnim stvaralaštvom?
– Sa digitalnim ilustracijama sam se susrela pre četiri godine kada sam dobila prvo dete i ti prvi crteži su zapravo bili za nju. Nisam uspevala da pronađem tačno ono sto sam zamislila pa sam odlučila da ih sama napravim. Tako da sam kroz te njene crteže učila i pronalazila svoj stil. Kada sam otkrila ilustratorku Giulia Rosu, čijim sam radovima bila opčinjena, odlučila sam da krenem u drugom pravcu i došla do onoga čime se sada bavim.
3. Šta Vam budi najveću inspiraciju?
– Meni je jako teško da crtam nesto što ne poznajem. Zato sva moja inspiracija dolazi od stvarnosti. Ilustracije nisu uvek realistični prikazi, zapravo uglavnom nisu, ali polazim od nečeg stvarnog. Nekada je to prostor, nekada su svakodnevna dešavanja, filmovi, muzika ili samo neki subjektivni osećaji koje ja onda preoblikujem po svom. Kako sam sada, zbog ćerke, okružena Disney-em, od crtanih filmova preko knjiga, inspiracija često dolazi i odatle. Vise na sam stil crtanja, nego na teme, naravno. Često uhvatim sebe da ne pratim film nego fokus skrene na samu animaciju. I onda istražujem kako to mogu primeniti na svojim ilustracijama.
4. Koliko je zahtevno i koliko je potrebno vremena za izradu jednog dela?
– Nekada od početka imam jasnu zamisao šta želim da uradim i kako to treba da izgleda i onda ilustracija nastane jako brzo. Radim u Ilustratoru i sada vec imam bazu svojih tekstura, boja, četkica, pa mi to znatno skraćuje taj neki pripremni proces. Postoje i ilustracije koje radim danima. To su one kod kojih imam samo početnu inspiraciju, ali ne znam gde će me na kraju dovesti. Njih je i najzanimljivije raditi. Veliku paznju posvećujem detaljima. Nekad mozda i previše. Većina njih se vidi samo kod printova velikih formata. Mnogo vremena je potrebno i za ilustracije koje radim za klijente. Teško je raditi nešto što nije krenulo od tvoje ideje. A tu su uvek i korekcije, koje znaju biti otrežnjujuće.
5. Kako teče Vaš uobičajeni radni dan?
– Moj ‘ilistratorski radni dan’ zapravo uopšte nije dan. Imam stalni posao kao projektant i stalni posao mame dvoje male dece, pa vreme za crtanje počinje tek kada svi odu na spavanje. Pored tog zabavnog dela same izrade ilustracija, tu su i sve administrativne sitnice malog biznisa koje znaju da oduzmu dosta vremena. Imam veliku pomoć od supruga, koji zapravo obavlja sve poslove oko štampe, izrade proizvoda i slanja paketa. Mislim da bez toga ne bih uspela da postignem sve, osim da dan traje bar 30 sati.
6. Kako vidite svet umetnika u digitalnom svetu i koje su njegove prednosti? Ili mane?
– Digitalni svet, otvorio je mogućnost da vaša umetnost bude vidljiva. Toliki talentovani ljudi su ostali neotkriveni jer prosto niko nije video njihov rad. Tu vidim najveću prednost, u toj dostupnosti i olakšanom povezivanju sa drugima. Sa druge strane digitalni svet je toliko brz, da vas stalno tera da stvarate nešto novo. Taj pritisak da se stalno proizvodi još može nekome služiti kao motivacija, ali smatram da uglavnom dovodi do proizvodnje radi proizvodnje, kojom se gubi kvalitet. Ne možete stvoriti nešto zaista posebno ako to radite samo da biste pratili algoritam.
7. Koja je Vaša želja za 2025. godinu?
– Moja želja za 2025. je da izađemo iz mraka u kom se kao društvo nalazimo.
Više Sonjinih radova možete pronaći na OVOM linku.
