Georges Mathé, zaboravljeni francuski lekar koji je prvi u svetu, 1958. presadio koštanu srž – i to Srbima

Početak
25/06/2024

Pre 66 godina, u Parizu, doktor Žorž Mate (Georges Mathé) je transplantacijom koštane srži spasao petoro srpskih naučnika, ozračenih u Vinči tokom eksperimenta na nuklearnom reaktoru. Bila je to prva transplantacija koštane srži u istoriji medicine i početak neraskidivih prijateljstava i privrženosti doktora Matea srpskom narodu.

Odlukom Skupštine grada Beograda, na inicijativu doktora Vladimira Kovčina, Ulica Bolnica Bežanijska kosa nedavno je preimenovana u Ulicu Doktora Žorža Matea – francuskog akademika, čuvenog onkologa koji je humanošću zadužio Srbiju.

Kako je prof. doktor Žožr Mate zadužio Srbiju i svet?

Na pariski Institut „Kiri“ šestoro Srba dospelo je nakon nezgode koja je ostavila crnu stranicu u istoriji razvoja nuklearne energije.

Tog 15. oktobra 1958. godine u objekat sa eksperimentalnim nuklearnim reaktorom nulte snage oznake RB ušli su Života Vranić i Radojko Maksić, apsolventi fizike na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu i četvoro tehničkih saradnika Rosanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević i Stijepo Hajduković ni ne sluteći da će kroz samo mesec dana promeniti tok medicine i postati prve osobe na svetu kojima je urađena transplantacija koštane srži.

*Institut ekonomskih nauka, Beograd

Eksperiment u Institutu za nuklearne nauke Vinča pošao je po zlu kada je u laboratoriji došlo do havarije u jednom od reaktora. Tog 15. oktobra 1958., nijedan od instrumenata u celom Institutu nije uspeo da izmeri količinu radioaktivnog zračenja.

Šestoro naučnika, smrtonosno ozračenih u Vinči, odmah su prebačeni u pomenutu bolnicu, gde im je 11. novembra, 1958. dr Mate presadio koštanu srž i otvorio novo poglavlje u razvoju medicine.

Davaoci koštane srži bili su humani Francuzi, ljudi koji su se javili na poziv bolnice, rešeni da pomognu neznancima.

Čuveni akademik, naučnik koji je zadužio svet, zbog oštrog jezika je, kažu, ostao bez Nobelove nagrade, a svoju ulicu dobio, baš u Beogradu.

Inicijativu doktora Kovčina podržali su Srpska akademija nauka, Ministarstvo zdravlja, KBC Bežanijska kosa, Francuska ambasada i do skoro jedini živi svedok događaja iz 1958. – Radojko Maksić.

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Dom Jovana Cvijića – mala kuća u centru Beograda seća na najučenijeg Srbina

Sledeći članak

Tekst u beogradskom magazinu iz 1994. godine će vas slatko nasmejati

Ne propustite

Prekosutra je svečano otvaranje Notr Dama, povodom čega Ambasada Francuske i Institut u Srbiji organizuju niz događaja

Pariska katedrala Notr Dam, biser evropske kulturne baštine. Povodom ponovnog otvaranja pariske

Priča o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi sa titulom doktora nauka u Srbiji koja je stradala u svim režimima

Dok šetate Jevremovom ulicom u starom beogradskom delu grada Dorćol, tabla na

Zima u Jugoslaviji osamdesetih – kroz fotografije se prisećamo hladnih dana u nekadašnjoj državi i mode tokom istih

Zima je vreme za uživanje, dobru hranu i toplinu, dodir prijateljske ruke i