“12 points go to… Yugoslavia”
Čini nam se da ova rečenica mnogim starijim generacijama nedostaje, a i danas možemo primetiti koliko se Srbija, Hrvatska, Slovenija i ostali narodi na Balkanu koji su pripadali nekadašnjoj državi, podržavaju kada je reč o Evroviziji.
No, budući da je prestižno muzičko takmičenje u toku i da se Srbija ponovo našla u Finalu pesmom “Ramonda” od Teya Dore, želimo da se prisetimo nekadašnjih momenata kroz ovo takmičenje i doprinos Jugoslavije istom.
Jugoslavija je od debija 1961. godine učestvovala 27 puta, a najveći uspeh ostvaren je 1989. kada je za pobednika proglašena zadarska grupa Riva i njihov pop hit Rock me.
Jugoslavija je na sceni Evrovizije debitovala kompozicijom Neke davne zvezde koju je otpevala Ljiljana Petrović, a tekst napisao čuveni srpski pesnik Miroslav Mika Antić. Pevačica je u francuski Kan otišla bez snimka i ploče, i tamo zauzela osmo mesto sa devet bodova. Melodiju za pesmu komponovao je Slovenac – Jože Privšek. Ovaj nastup je do tada nepoznatu vokalnu solistkinju vinuo u zvezde i preko međunarodne scene predstavio je domaćoj publici. Za razliku od njenih evropskih kolega i koleginica koji su se za ovu priliku glamurozno obukli, Ljiljana Petrović se publici predstavila u skromnoj crnoj haljini. Međutim, neposredno pred nastup spikerka Televizije Ljubljana Saša Novak okačila joj je srebrni broš, piše BBC.
TV Ljubljana je i sledeće godine na takmičenje, ovog puta u Luksemburg, poslala pevačicu iz Srbije – Lolu Novaković.
Njena pesma Ne pali svetla u sumrak našla se na visokom četvrtom mestu, što će ostati najbolji plasman Jugoslavije sve do 1980-ih. Posle samo dve godine – 1964. Jugoslavija je ostvarila i zvanično najgori rezultat u svojoj istoriji kada je predstavnik Sabahudin Kurt završio takmičenje bez osvojenog boda.
Neslavne sedamdesete
Ni naredna dekada nije bila slavna po pitanju učešća jugoslovenskih izvođača na Evroviziji.
Iako su 1970-ih predstavnici bili velike zvezde tadašnje muzičke scene – poput Kića Slabinca, Tereze Kesovije, Zdravka Čolića i Korni grupe – zapaženiji rezultati su izostali.
Takođe, ono što je domaća publika volela i želela, često se nije podudaralo sa onim što je bio ukus Evrope.
Na Pesmi Evrovizije u Brajtonu (Velika Britanija) 1974. godine, učestvovao je i Kornelije Kovač sa njegovom Korni grupom, a predstavili su se čuvenom pesmom Moja generacija. Pobedu te godine odnosi čuvena švedska pop grupa Abba pesmom Waterloo.
Učesnici Evrovizije birani su na takmičenju pod nazivom Jugovizija, ali i na drugim domaćim festivalima.
Loši plasmani doveli su do toga da se Jugoslavija povukla sa Evrosonga u periodu od 1977. do 1980. godine.
Prvi značajniji uspeh, posle bezmalo dve decenije, postigla je pesma Džuli crnogorskog pevača Daniela Popovića – 1983. u nemačkom Minhenu, gde je osvojio visoko četvrto mesto sa, do tada, rekordnih 125 bodova.
Dobre rezultate za Jugoslaviju ostvarile su hrvatske grupe Novi fosili i Srebrna krila 1987. i 1988.
Jugoslavija se sa Evrosonga u Geteborgu (Švedska) 1985. godine povukla jer se datum takmičenja poklopio sa godišnjicom smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita – 4. maja. Izabrana je bila numera Pokora Zorice Kondže.
Poslednje “Zbogom”
Poslednje učešće Jugoslavije na Pesmi Evrovizije bilo je 1992. godine u švedskom gradu Malmeu.
Zemlju koja je uveliko zagazila u rat predstavljala je Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, kompozicijom Ljubim te pesmama. Pevačica je zauzela 13. mesto.
