Foto: ŽeNSki muzej/Crtež prema arhivskoj fotografiji

Eustahija Arsić: portret pionirke i prve obrazovane Srpkinje

Početak
14/03/2024

U srcu srpske književne baštine stoji neizbrisiv trag prve srpske književnice koja je svoje ime uklesala zlatnim slovima u istoriju – Eustahija Arsić (u nekim spisima i kao Evstahinja).

Rođena u Irigu 14. marta 1776. godine, veći deo svog života provela je u Aradu, gde je preminula 1843. godine. Njen doprinos srpskoj kulturi i književnosti bio je ne samo revolucionaran već i inspirativan za mnoge buduće generacije književnika i zagovornika obrazovanja.

Foto, kolaž: LA VIE EN ROSE

Eustahija Arsić nije bila samo književnica – bila je i prva obrazovana Srpkinja svog vremena, pionirka u zagovaranju prava žena na obrazovanje i jednakost u društvu. Odrasla u porodici koja je negovala kosmopolitski duh i prosvetiteljstvo, Eustahija je od malih nogu pokazivala ne samo interesovanje za književnost već i duboko poštovanje prema nauci. Čitala je dela velikih mislilaca svog vremena poput Rajića, Dositeja, Stojkovića, ali i stranih autora poput Voltera i Njutna. Njena obrazovanost ogledala se u širokom spektru interesovanja – od etike i filozofije do geografije i astronomije.

Foto: Pexels

Danas se među istraživačima i ljubiteljima književnosti ona uzima za istinsku pionirku među srpskim poetesama, pošto se srednjovekovna prethodnica Jefimija nije služila perom, nego iglom i zlatnim koncem, slažući sitnim vezom stihove palom vladaru. Eustahija je načinila i mnogo koraka dalje. Pošto se žestoko zalagala za savremeno vaspitanje žena, prozvana je domaćom Žorž Sand, slavnom Francuskinjom koja je svoja književna dela morala da potpisuje muškim imenom. Učila je školu u rodnom Irigu, pa u Budimu, Pešti, Beču, a kao dvadesetogodišnjakinja postala je učiteljica u Aradu. Svojim govorom i pisanjem je branila prava žena i podučavala ih.

Kao prva srpska žena koja je štampala svoje knjige, Eustahija Arsić je ostavila duboki trag u srpskoj književnosti. Prvo svoje delo, “Sovet maternji”, objavila je anonimno 1814. godine, a potom i drugu knjigu pod svojim imenom, čime je postala prva srpska književnica koja je potpisala svoje autorstvo. Njena dela, poput “Poleznaja razmišljenija”, dotakla su teme ljubavi, patriotskih osećanja i socijalne pravde, ali su istovremeno bila prepoznatljiva po spoju nauke i umetnosti.

Foto: Pexels

Arsićeva saradnja sa Maticom srpskom bila je od izuzetnog značaja za njenu afirmaciju kao književnice. Postala je članica Matice srpske 1838. godine, a njena povezanost sa istaknutim književnicima tog vremena, poput Joakima Vujića i Vuka Karadžića, doprinela je njenom književnom razvoju. Arsić je takođe bila aktivna u društvenom životu, članica Prve aradske štedionice i darovala je svoje legate Matici srpskoj i drugim prosvetnim institucijama. Eustahijina širina znanja i interesovanja, kao i njeno zastupanje ženskih prava i isticanje uloge žena u društvu doprinelo je da njeno delo bude prepoznato i van granica Srbije, te je i danas važan deo kulturnog nasleđa srpske manjine u Rumuniji.

Iako je za života bila cenjena, Eustahija Arsić je nakon smrti nepravedno zapostavljena. Tek je 2003. godine, na inicijativu Crkvene opštine u Aradu, na zidu crkve Hrama svetih apostola Petra i Pavla postavljena mramorna ploča koja obeležava približno mesto njenog počinka.

Evstahija Arsić je ostavila dubok i neizbrisiv trag u srpskoj književnosti i društvu. Njeno ime i delo inspirišu nas i danas, podsećajući nas na važnost obrazovanja, jednakosti i književnosti u izgradnji boljeg društva.

ČTO POLZUJE
Čto polzuje, mili brate,
melanholik biti?
Nije li lepše s tvojom braćom
veselomu biti?
 
Slušaj slavuj kako poje
i pastire zove
da predvode stado svoje
u zeleno polje.
 
Dok je jošte cveće, trava,
rosom pokriveno
i jošt nije tvorcu svome
glavu podklonil.

Stihovi Eustahije Arsic

NEWSLETTER

Prethnodni članak

Osnovana fondacija “Angelina”, 17 dizajnera se priključilo inicijativi

Sledeći članak

Sećanje na decu iz Ribnikara: Jedinstven događaj u organizaciji fondacije “Angelina”

Ne propustite

Milica Jakovljević Mir-Jam: Čarobnica Emocija

Milica Jakovljević, poznatija pod pseudonimom Mir-Jam, bila je izuzetno značajna figura u

Znamo šta se desilo sa porodicom Dunđerski posle Lenkine smrti

Nije svaka bogata porodica srećna. Uvek posloje teške priče, uvek se nešto

Ime Vojislav Jeremić oblikovalo mušku modu međuratnog Beograda

Najboljim od beogradskih krojača za gospodu smatran je veliki boem Vojislav Voja