Krajem 19. i početkom 20. veka, majkama je savetovano da biraju ružičastu boju za svoje sinove ako žele da postanu muževni, a plavu za svoje devojčice ako žele da postanu ženstvene.
Roze za devojčice, plave za dečake… Ovo je najčešća percepcija boja kada ih povezujemo sa polom.
Ovaj sterotip silno je želeo da razbije novinar Business Insajdera koji je kroz razgovor sa stručnjakom za boje, profesorom Gevinom Evansom, otkrio činjenice koje mnogima nisu toliko poznate.
Plava boja, barem u nekim delovima Evrope, dugo se smatrala ženskom bojom jer je navodno bila boja haljine Device Marije. Ružičasta je viđena kao muška varijanta crvene, koja se takođe smatrala ženskom. Međutim, sredinom 20. veka to je počelo da se menja i odjednom smo pedesetih godina imali nekoliko reklamnih agencija koje su na sve načine gurale roze kao isključivo žensku boju. Promena se desila i vrlo brzo je usvojena’, objasnio je Evans.
U svojoj knjizi „Priča o boji“ kaže da smo „bombardovani“ različitim mišljenjima, značenjima i činjenicama o bojama, u zavisnosti od kulture.
Na primer, neke kulture povezuju crnu boju sa smrću, a zelenu sa zavišću. Međutim, kao što se može videti na primeru plave i roze, sve se može vrlo lako promeniti…
