Foto. Wikipedia/Public domain

Bile isključivo deo donjeg veša – kako su nastale majice?

Početak
16/06/2023

Majice – neizostavan deo garderobe za svakodnevno korišćenje i uklapanje u različite stilove oblačenja, odevne kombinacije i ukuse.

Sigurni smo da ne postoji osoba na planeti koja ne nosi majice, a evo i zašto je to slučaj. Ovaj komad je poprilično praktičan, jer se nosi tokom sva četiri godišnja doba. Za vreme hladnih zimskih dana se nose ispod džempera, dukserica ili jakni, pa tako da nakon ulaska u topliji prostor možete skinuti gornje slojeve i ostati u njoj

Tokom leta su idealne kao komad koji je idealan uz suknje ili dobar džins i uklapa se čak uz outfit za izlazak, posao ili pak kućnu varijantu. Muškarci baš kao i dame, ne oskudevaju kada je u pitanju izbor majici, s obzirom da se mogu pronaći one elegantije za grad, obične jednobojne za svaku priliku, veliki broj sportskih modela ili lagane za putovanja.

Ukoliko želite da saznate kako su nastale majice, njihovu istoriju i ulogu tokom godina, na pravom ste mestu i pozivamo vas da nastavite sa čitanjem teksta.

Foto; Pexels

Prve majice samo kao deo donjeg veša

Danas je mnogima nezamisliv podatak da majice nisu ni postojale sa početkom prošlog veka. Dakle, pre nešto više od 100 godina, ovaj danas univerzalni komad odeće nije bio izmišljen. Verovali ili ne, prve majice koje su se pojavile, činile su isključivo sastavni deo donjeg veša.

Početkom 20. veka, radnici u fabrikama, poljoprivrednici i vojnici su ispod svoje odeće nosili bele kombinezone, koji su bili sačinjeni od današnjih dugačkih gaća i potkošulje, sa tim da su ova dva dela bili jedna celina.

Obavljanje navedenih poslova je samo po sebi bilo teško, a tek kada se tome dodaju visoke temperature, nošenje celih kombinezona je postalo nepodnošljivo. Tada oni najhrabriji odlučuju da iseku kombinezon na dva dela, što će im omogućiti odabir jednog od dva dela za nošenje novodobijene garderobe. Nakon Prvog svetskog rata, sve su češće bile u upotrebi ovako isečene majice bez rukava, a nosio ih je niži sloj stanovništa, ratni veterani i popljoprivrednici.

Kako se gledalo na majice kada su tek nastale?

Ovaj novonastali komad garderobe koji smo opisali, bio je namenjen za najniže slojeve stanovništva, dok ga oni ugledniji nisu prihvatili još dugo godina.

Iz poštovanja prema tadašnjoj kulturi, svi oni koji su nosili majice morali su ih oblačiti upasane u pantalone, s obzirom da je tada čak i muškarcima bilo zabranjeno da u javnosti budu otkrivenog stomaka.

Još uvek se na njih gledalo kao na deo donjeg veša, pa nikada niste mogli videti nekog gospodina da ih nosi. U rečnicima se prvi put pojavljuju pod nazivom T-shirt 1920. godine, od kada njihova popularnost postepeno raste. Bile su napravljene od prirodnih materijala poput pamuka, zbog čega su jednostavno održavane.

Foto: Wikipedia/Public domain

Borba da majice postanu deo svakodnevnice

Sve do 1939. godine, majice su se posmatrale kao deo garderobe koji nije baš najprikladniji za svaku priliku, ali se ipak prva majica pojavljuje i na bioskopskim platnima u filmu “Čarobnjak iz Oza” iste godine.

Još jedan pokušaj za popularizacijom majici kao komada garderobe, desio se sa pojavom filma “Tramvaj zvani želja”, gde je glavnog karaktera tumačio čuveni holivudski glumac Marlon Brando. Pa ipak, oni najstroži kritičari i dalje su smatrali da su majice neprikladne, pa su i kritike ka samom filmu bile oštre.

Sledeći pokušaj ka normalizaciji nošenja majici desio se u filmu “Buntovnik bez razloga”, gde je glavnu ulogu imao Džejm Din, noseći tokom filma svoju belu majicu, do tada namenjenu radnčkoj klasi.

Čuvene 60-e godine donose hipi revoluciju i generalno buntovništvo među mlađom generacijom, a filmovi su bili samo jedan od načina izražavanja umetnika, mladih ljudi i svih onih koji su želeli da implementiraju nove stilove života.

Komercijalizacija majici i njihova višestruka uloga

Majice su ubrzo nakon ovih i mnogih drugih filmova dobile na ozbiljnoj popularnosti, a upravo je ovaj umetnički način izražavanja imao najjači marketinški uticaj tog doba. Ubrzo nakon toga, nepunu deceniju kasnije, dakle već krajem 60-ih godina, muzički festival na farmi Maksa Jazgura, pokazao je da su posetioci već poprimili kulturu nošenja majici, i ne samo to – postale su deo oblačenja ljubitelja rokenrola.

U međuvremenu, majice su dobile i veliki marketinški potencijal, što se obistinilo ulogom Dizni produkcije kao tada najvećeg “proizvođača” zabave za najmlađe. Naime, ispostavilo se da je njihovo reklamiranje crtanih junaka i Diznilenda na majicama bio pun pogodak.

Majice sa natpisom dobile su ulogu pokretnih bilborda, nečega što do tada još nije viđeno.

Vremenom se ovaj trend nastavio do dana danas, kada majice imaju toliko oblika, matrijala za izrađivanje, namenu i dizajn.

Prethnodni članak

Najveća modna greška leta – sportska obuća i elegantna haljina

Sledeći članak

Predlozi za dame – šta obući tokom kišnih letnjih dana i noći?

Ne propustite

Koko Šanel i borba za modu nakon nacističke okupacije

Koko Šanel je oduvek bila sinonim za vanvremenski stil i eleganciju. Međutim,

Čovek koji je zaslužan za postojanje Nedelje mode u Parizu

Nedelja mode u Parizu jedan je od najznačajnijih događaja za svet mode.

Sećanje na Levi Štrausa – odeća, filantropija i vizija

Levi Štraus, rođen 26. februara 1829. godine u Bavarskoj, Nemačka, bio je