Na Sajmu automobila koji traje od 22. do 28. marta, učestvuje oko 250 izlagača. Više od 30 proizvođača predstavlja 40 novih vozila.
Sajam automobila je u srpskoj prestonici organizovan 55. put po redu, a na izložbi ove godine glavnu ulogu imaju modeli sa hibridnim pogonom.
U hali 2 smešteni su brendovi Ford, Nissan, Hyundai, Mazda, Toyota… ali i Jeep, među čijim izloženim modelima se nalazi i najbolji evropski automobil 2023. godine – Jeep Avenger, koji je premijerno predstavljen na sajmu i privlači posebnu pažnju posetilaca.
Posebna pažnja je ipak usmerena na halu 3, gde su predstavljeni “premijum” brendovi, privlačni Porsche GT3 RS. Takođe, tu je i Maserati MC 20, koji je ujedno i najskuplji automobil na sajmu, čija je vrednost 295.200 evra.
Čuvene Vespe ukrale srce svakom posetiocu
Uporedo se održava i 5. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme “Motopassion”. Kako smo i sami mogli da zaključimo tokom obilaska Sajma, najveća pažnja posetioca bila je usmerena na čuvene Vespa skutere, koje su, različitih boja, bile izložene među novim modelima motora.
Šta znači “Vespa”?
“Vespa” na italijanskom znači osa. Sam naziv je smislio Enriko Pjađo, sin osnivača kompanije Piaggo. Na to ga je inspirisao izgled MP6 prototipa, koji je po njemu podsećao na insekta, dok su mu ručice izgledale kao antena.
Iako je kompanija do 1950. prodavala 60.000 skutera godišnje, Vespe su postale “kul” tek 1953, kada su se Gregori Pek i Odri Hepbern njom vozili u filmu “Praznik u Rimu”. Već naredne godine je prodaja porasla na 100.000.
Kakva je istorija Sajma automobila?
Prvi međunarodni sajam automobila u našem gradu održan je od 5. do 15. marta 1938. godine. Od tada do danas u Beogradu praktično izlažu svi koji u svetu auto-industrije žele da postignu ozbiljne rezultate u svetu točkova, prenosi Auto magazin.
Beograd je nezaobilazna tačka na razmeđu balkanskih zemalja i Panonske nizije. Još šire posmatrano, Srednje Evrope i Bliskog Istoka. Ali, prestoni grad na ušću Save u Dunav morao je da sačeka drugu polovinu četvrte decenije prošlog veka da bi konačno dobio namenski uređen prostor za održavanje trgovinskih sajmova, koji su nalazili korene u desetodnevnim panađurima, vašarima održavanih tri puta godišnje još od 1860. godine. Idući dalje u prošlost, prodavci i kupci raznih roba su se sastajali još na Velikom trgu slobodnog grada (takav status je dobio za vreme vladavine despota Stevana Lazarevića).
Na prvobitnoj lokaciji beogradskog sajma, u periodu do aprilskog rata 1941, ukupno su četiri puta izlagana motorna vozila. Pored pomenute izložbe u 1937. godini, samostalni sajmovi automobila su održani 1938. i 1939, dok je 1940. ova priredba održana istovremeno sa Prolećnim sajmom uzoraka. Četvrti salon, zakazan za polovinu maja 1941, nije održan zbog napada Nemačke na Jugoslaviju.
Rad beogradskog sajma je posle Drugog svetskog rata obnovljen 1957. godine na novoj (sadašnjoj) lokaciji. Polovinom zadnje decenije prošlog veka, prema dogovoru sa OICA, sajam je razdvojen na zasebne izložbe putničkih i privrednih vozila, koji se svake godine smenjuju u zvaničnom kalendaru ove međunarodne organizacije.
